Mir Božji, ja sam Boban Dimitrov iz Makedonije, iz grada Štipa. Odrastao sam uz oca, majku i sestru. Imao sam dobar život i trenirao sam fudbal.
Međutim, u petom razredu osnovne škole moj život je počeo da se ruši. Počeo sam da pušim, pijem tablete i da se družim sa ljudima koji su koristili drogu. Prvo je krenulo sa marihuanom, zatim heroinom, a završio sam na metadonu. Tek što sam napunio 18 godina, počeo sam da se bavim razbojništvima i krađama, počeo sam da prodajem drogu i tako sam dospeo u zatvor.
U zatvoru sam proveo ukupno 11 godina. Bilo je teško, ali čak i kada je došlo vreme da izađem na slobodu, ponovo sam počeo da uzimam drogu. Želeo sam da se spasem, pa sam dva puta bio na lečenju u Beogradu i jednom u Hrvatskoj.
Znao sam da kod nas postoji Evanđeoska crkva i čuo sam da su neki moji drugovi išli tamo i uspeli da se spasu. Počeo sam i ja da odlazim, u početku samo da bih popio kafu. Ali jednog dana, jedan brat u Hristu me je sreo i ponudio mi rehabilitaciju, na šta sam pristao.
Tako sam stigao u Litvaniju, u Vilnjus. Tamo sam počeo trezveno da slušam Božiju reč i tada je Bog počeo da menja moje srce. Jednog dana, dok sam čitao Božiju reč, naišao sam na stihove: „Spasi se ti i tvoj dom“. To me je duboko dotaklo i počeo sam svim srcem da verujem u Isusa Hrista, svog Spasitelja.
Danas je Bog blagoslovio moj život na ovom mestu gde služimo. On mi je otvorio oči da vidim Božija čuda kroz veru koja dolazi od Njega. Zahvalan sam Bogu što je iskoristio ovaj centar za rehabilitaciju kako bih mogao da Mu služim od sveg srca. Danas stojim u veri, srca ispunjenog plamenom i zahvalnošću.
Amin!
