laura
Zovem se Laura. Imam 28 g. Rođena sam u ciganskoj porodici u gradu Ufa. Moj otac još je u mladosti vodio raskalašan život, nastavio je tako i kad je oženio moju majku. Rezultat tome bila je teška narko zavisnost, koja trajala 20 g. Moja mama je za to vreme izdržavala celu porodicu, mene i mog mlađeg brata. Ona je gatala, prodavala cigare i vino. kasnije je počala i da diluje drogu, pa je došla i do heroina. Moje detinstvo je bilo slično kao i ostale ciganske dece. Nismo išli u školu, nismo imali bilo kakva pravila ni disciplinu. Već od 10 godine počela sam da prodajem travu, dimidrol, pa i heroin. Sve, čega se sećam iz svog detinjstva, to je narkomanija, pijanstvo, privođenje policije…i to je za nas bila normala. Ali negde oko 12, 13 godine mog života u meni je poraslo negodovanje i odbojnost prema takvom okruženju. Videla sam ciganske porodice, loš odnos prema ženama i sve više se nisam saglašavala sa takvim načinom života. I još tada kao dete rešila sam da ću da živim drugačije.Kako sam i pisala, moj otac je bio narkoman, ali sam ga volela i jako sam želela da on ostavi drogu. Ali…ne gledajući na moje želje, desilo se to, da sam u 15 g. i sama počela da koristim heroin.
I tu je sve počelo!…
Roman
Zovem se Roman. Imam 29 g. Kad sam imao 14-15 g.prvi put sam sreo Lauru. Tada je ona posečala svog strica, koji je živeo preko puta, i dilovala drogu. Za ovo mesto, koje je poznato po banditizmu, to je bilo normalno. Od ranog detinjstva gledao sam tuče, razvrat, laži. U okolini su živeli Romi i bilo je dosta narkomana.
Imali smo veliko društvo i provodili smo se veselo i bučno. Živeo sam sam sa ocem od osme godine i koliko god se on trudio, nije mogao da utiče na mene. Nisam voleo da idem u školu, bilo mi je to dosadno. Voleo sam slobodu, sport, voleo sam da pobeđujem i uvek sam bio siguran u svoju budućnost. Maštao sam da imam stabilnu i srećnu porodicu, sa srećnom i bezbrižnom decom. Moji roditelji su se razveli, kad sam imao 6 g.. Sećam se, da nisam razumeo zašto se to desilo i bilo mi je teško od tog saznanja.
Sledeći susret sa Laurom desio se, kad sam imao 17 a ona-16 god. Počeli smo da se viđamo i zavoleli smo se. Laura je živela u romskom taboru i kad su saznali da se ona viđa sa ruskim momkom, nju su onda zaključavali i nisu je puštali vani. Ali smo ipak uspevali da se viđamo.
I odjednom sam shvatio, da je ona ta osoba s kojom želim da provedim ceo život. Jednom mi je Laura priznala da je korisnik heroina. Za mene je to bilo neprihvatljivo. Narkomani su za mene bili propali ljudi. A sada i moja voljena osoba!!! Šta da radim?
Rešio sam da njoj pomognem, da se reši droge. Trudio sam se, ali ipak sam primećivao da se ona i dalje drogira., zato što je bio slobodan dostup narkoticima. Rešio sam da odvezem Lauru u drugi grad, što dalje od tabora. Tajno smo otputovali kod moje majke u Čeboksare. Živeli smo tamo celu godinu, Laura je zatrudnela i prestala da se drogira. Posle toga smo se vratili u Ufu. Trebalo je da se zarađuje više i onda smo rešili da prodajemo anašu, a posle i heroin.
Sve se zavrtelo, pojavilo se više novca, a zajedno sa tim i raskalašan život. Sve više sam se pravio važan, Laura je plakala, pokušavala je da me zaustavi. Ali…nalazio se sam u nekoj depresiji, jeo sam se iznutra. Jednog dana ostao sam sam kući i probao sam heroin. Posle sve više i više, nisam ni primetio, kako sam ušao u zavisnost.
U to vreme Laura je rodila ćerku, a ja čak nisam ni shvatio da sam postao otac. Polako sam se pretvorio u pravog narkomana. Laura je bila u šoku, sve okolo počelo je da se ruši. Zato se i kaže ,,što poseješ, to i požanješ,,. Onda je Laura rešila da opet uskoči u to blato, rekavši meni ,,Ako ti tako, onda ću i ja!,, Počali smo zajedno da se drogiramo i koristimo heroin u velikim količinama. Sećam se, koliko je bilo strašno to saznanje – šta smo postali. Mi smo polako umirali. Nastali su raznorazni problemi sa zakonom. Bio sam gonjen policijom i bio sam prinuđen da idem u drugi grad. Tad sam napunio 21 g. i činilo mi se da više ništa ne može da se promeni.
Želim da ispričam, kako je tada Bog pokucao u moje srce. Jedan vernik, koji je znao moju životnu situaciju i moju vezu sa Romima, poklonio mi je audio kasetu sa pesmama cigana, koji veruju u Boga. Sećam se da sam plakao, kad sam slušao ove pesme, gde se pevalo o Bogu, o smislu života i o tome, kako je Isus umirao za mene, za nas. Slušao sam ovu kasetu iznova i iznova i tad sam prvi put uzeo u ruke Bibliju. Počao sam da čitam, ali ništa nisam razumeo.
Kad sam se vratio u tabor, naravno niko nije shvatio i podržao moje interesovanje za Bibliju.
Jednom sam rekao Lauri da počnemo sa verom u Boga, da moramo da pokušavamo, da bi se promenio život. Tad me je Laura ismejala i rekla je da sam budala, što sam upecao se na tako nešto. Onda sam bacio Bibliju i ponovo uzeo špric za drogu. Ali ubrzo me privela policija, sledio je zatvor, a imao sam svega 21 g. Za mesec dana kaznili su i Lauru zbog prodaje droge. U to vreme, u zatvoru je bila moja tašta i bilo je strašno od takve realnosti. Kroz nekoliko meseci bio sam uslovno pušten na slobodu. Advokat nije je rekao da se čuvam, da ne bi bilo suđenja. Ali na sreću, suđenja nije bilo, zato što je moj ortak sve uzeo na sebe. I evo, ponovo sam u ovom teškom sistemu…
Kroz neko vreme, izašla je na slobodu Laura, tako što sam platio kauciju.
I evo, opet smo zajedno, i,…opet droga. I tako godinama pokušavali smo da se oslobodimo toga, ali bezuspešno.
Jednog dana smo dobili broj telefona vernika misionara, koji su bili spremni da pomognu svakome.
I evo…uskoro smo pričali sa jednim od njih. Taj čovek nam je ispričao svoju priču, da je u prošlosti bio narko zavisnik skoro 16 g., i posle sjedinjenja sa Isusom, njegov se život promenio. Za nas, ta priča bila je iz fantastične serije, ali smo ipak njemu poverovali. Sećam se kolik svetli lik je on imao. Bio je za nas kao anđeo. Tada smo poverovali i predali se njemu. Kroz neko vreme pomogli su nama da stignemo do hristijanskog rehabilitacionog centra grada Kaliningrada. Tamo je počao naš novi život.
To je bio Božij dom, koji je postao za nas kao oaza. Shvatio sam, da je Bog realan, da smo potrebni Njemu i samo je On sposoban, da promeni naš život. Srčam se, da sam uvideo sebe i svoj život sa strane i shvatio sam, koliko bola i zla pričinio sam drugim ljudima.. Nisam više hteo da živim takav život. Plakao sam, ponavljajuči ,,oprosti mi Isuse, pomozi meni, nemogu više da živim tako!,, I Bog je pomogao!Sada je več 6 g. kako smo u veri sa Bogom i dobili smo potpunu slobodu ot droge. Promenio se čitav naš život. Sada več i sami pomažemo mnogim ljudima, da nađu izlaz iz narkomanije. Delili smo iskustva, koja smo i sami imali. I napokon sam dobio mnoge odgovore na moje životna pitanja i sada tačno znam, koji je smisao života i to, što život nastavlja se i posle smrti i mi sada biramo, da li da odemo u raj ili pakao.
Moja je mašta iz detinjstva ostvarila se! Sa Laurom dobili smo tri divne čerkice. Starija čerka, koja napunila 11 g. i koja je bila svedok naše prošlosti, sada je srečno dete, zato što je Gospod vratio njoj njeni roditelje. Ona je dobar đak, svira violinu, uči engleski jezik.
Prisečam se jedan stih iz Biblije ,,ako slepac vodi slepca, oba nađu se u jami,,. Tako i ja sam bio slepac, koji uvukao Lauru u duboku jamu. I samo je Bog spasio nas!